Ne desava se cesto da vas neko od srca pita:"kako si?"Jednom davno, kad sam ja, Hana, bila studenkinja, profesor Srpske književnosti 20. veka, Aleksandar Jerkov, ušao je u kabinet gde smo ga čekali, mi, studenti, i pitao nas je: Kako ste? Ali stvarno, ne kao svi znamo kako su studenti jer oni pripadaju jednom kolektivu čovečanstva zvanom "studenti", već stvarno, onako kao ljudi, kao pojedinci, kako ste?
Muk.
Tajac.
Ni uzdah da se čuje. Ostali smo bez daha, jer... stvarno, svako se za sebe zapitao: kako li sam? Da li to smem da kažem naglas a da nikoga ne uplašim, da se niko za mene ne zabrine, i da mi ne bude oduzeto to što imam jer nisam dobro? Možda bolje da ćutim i da se pravim da je sve u redu!!!!!I ocutasmo svi.....a zasto?Ne znam,valjda je strah prevagnuo!
H.S
ZASTO JE DOBRO BITI DŽENTLMEN U narednih par redova pojasniću zašto je potrebno ponašati se u skladu sa vlastitim i tuđim željama, ne igrati igrice već iskoračiti iz zone komfora, biti iskren i dosledan i pružiti maksimum da bi se taj maksimum uzvratio. Pasivan muškarac pristaje na ono što mu se nudi, bez ikakvog znaka da on to stvarno hoće - kao da mu je svejedno. A to je uvredljivo. Sa druge strane to prikazuje muškarca koji želi da dominira i zato odbija ono što mu žena predlaže i što od njega traži, jer to čini da se oseća nesposobnim da joj samoinicijativni puži sve što treba. Negde između te dve krajnosti nalazi se razumevanje, poštovanje, dopunjavanje, sporazum, kompromis - sve ono što pomaže da se odnos produbi i da funkcioniše. Ona ne želi alfa mužjaka, ali ne želi ni slabića koji ne zna šta hoče i ima pasivan odnos prema njoj i životu. Ona želi Džentlmena. Na njoj je izbor - da li da igra igru još jednog kruga, ili da ti pokaže svoju naklonost, osećanja, želju....