Zamisljeno je zurila kroz prozor po kojem su kapi jesenje kise klizile kao neprolivene suze iz njenih ociju. Toliko pitanja bez odgovora,toliko propalih nadanja i promasaja zbog kojih se gorko kaje. Sada je vec u 40-toj stajala na raskrsnici svog zivota potpuno slomljena i bez imalo radosti u tuznim crnim ocima koje su uokvirivali tamni pudocnjaci.Nekada lepa i nemirna loknasta kosa sada je bezivotno visila sa umornog lica. :Moram do frizera"pomislila je pogledavsi se na minut u prozorsko staklo. Pogled joj je skliznuo na ulicu pustu posle letnjeg pljuska.Mladic i devojka iz susednog bloka brzo su koracali ostavljajuci samo zvuk prolaznosti...sigurnog znaka da sve ima kraj i koji je svima nama svirao zivotnu sonatu. -"Kakvo ruzno vece,opet nista nisam uradila ni danas" pomislila je okrenuvdi pogled ka starom satu koji je prekinuo mucnu tisinu koja se uvukla u zidove stana svaku prostoriju Zar su oko nje pravilo je zavere pokazujuci da je ipak u zadnji momenat natera da se trgne i pokrene udarajuci po njenim iovako vec tananim zivcima.Jos jedan pogled ka ulici jos jedan znak da je svesna prolaznsti i vremena koje neumitno juri u nepivrat. Umorno je pomerila kosu sa lica bacivsi pigled jos jedmom kroz prozor kao kada je cekala da Ros pretrci ulicu uspinjuci se po dva stepenika do stana. "Kako sam umorna trebala bih da pripremim stvari za sutta