Prica jednog zavodnika..

Sreo sam je sinoć. Kaput ispod kolena, ravna kosa i kišobran u ruci. Koračala je tako samouvereno. Tako bezbrižno, kao da je poslednja osoba na svetu. Godine joj ništa ne mogu. Vreme prolazi, ona ista ostaje. Uhvatio sam joj osmeh dok je sa prodavacem novinama razmenjivala par neobaveznih rečenica. Grupu "mangupa" koji su se okretali za njom kada je kraj gradske fontane prolazila. Smeh kada je sa nekim preko telefona pričala. Pratio sam je, moram priznati. Kao detektiv na tajnom zadatku za njom išao. Nedostaje ta ludica ali ćutim. Ne smem da priznam ni svetu ni sebi. Ostala je uvek sebi dosledna. Žena koja je uvek imala svoje ja. Iza svojih reči uvek stajala, svoje stavove zbog drugih nikada menjala nije. Prototip žene kakvu danas želim. Ista ona koju nekad nisam znao da čuvam. Nisam hteo. Bilo me je briga. Mislio sam, mladost, ludost, proći će kao i sve ostalo. Nedelju, dve dana i neku novu ću za ruku da šetam, lagajući da volim. Da je ona ono o čemu sam sanjao. Moj dečiji san koji čekao da ispunim. Nije prošla, neće nikada. To danas znam. Kada je video, sve se vratilo. Slike nas dvoje. Obećanja. Uspomene. Sve, što danas boli. Čujem da posle mene nikog imala nije. Teško je ulazila u veze,flertovanje sa kojekakvima, zadamljeni klubovi i muškarci koji jedno na drugo liče nisu je zanimali. To mi je i rekla, onog dana kada sam je poslednji put i video. Da posle mene više nikog da voli neće. Da sam joj zgadio ljubav, sve one dečije bajke u horor pretvorio. Bilo bi glupo sa moje strane i da joj se javim,plašim se, vratila bi se. Plašim se na prvi poziv bi došla i opet stradala jer neki ljudi i ljubav nikako u množini ne idu. Nek živi, držim palčeve da preboli, da ponovo voli jer takva žena zaslužuje više od jednog skota koji je neće biti vredan ni za dva života. Da, dobro ste me čuli, na sebe mislim. H.S