SECANJA....
Hodajuci brzo ispod velikih brestova koji su na uskoj stazici ostavljali senke cudovista koja igraju.6
Ostin je osetila strah slusajuci korake koji su isli iza nje tempom koji je zadavala.Mislivsi da je sve masta ipak je pogledala preko ramena namestajuci kragnu....
Ne pa to je Kris...pomislila je i ubrzala korak,osoba je ubrzala korak.Ostin vec na ivici besa pomesanog sa strahom zastala je i okrenula se i izgovorila
-:Dobro vece
-hej hej mali ...odgovorio je Kris veselim glasom..
-Ima vas...
-Davno smo rekli bez persiranja..
-Hm...da li nisam navikla .....vise...pomislila je na provedeno vreme sa Krisom,5nezaboravnih godina i smesak joj je preleteo licem....
-Sta radis u ove novembatske hladne dane...glas joj je odavao podrhtavanje od hladnoce i straha nekog cudnog...mozda i lepote koju je osetila u stomaku cuvsi njehov zvonki glas....
-Bio do grada na sisanju,idem kuci da se istusiram.....prekinuo je kao da pokusava da sakrije nesto...
-Divno ..izgovorila je....bices lep,....ja nisam u tako lepom izdanju kao ti..
-Ti si lepa prirodno,ne treba ni da se sisas pustas kosu i budes sve lepsa....
- Nisam,vise sam u kucnom izdanju,nisam isla dugo nigde....ne,ne nisam vise ona od ranije ili mislis sresti se sa nekim posle cca 10godina i nije neka extra ideja....
-Odmaras?glas mu je poceo da biva tisi....zar ima 10godina vec....jos uvek tako delujem na tebe xaxaxaxa smeh je odzvanjao pustom ulicom......
-Hmm promrljala je tiho,da,zar nisi rekao da si covek mog zivota u prvom razgovoru...secas se...postao joj je glas sve umiljatiji nesto sto ga je potpuno iznenadilo.... taj glas nije cuo nikada do sada.Obicno je bila gruba,osorna,arogantna,lepa devojcura prepuna sebe i svojih vrednosti...
Setio se kako je zvucala pre tih 10godina kada je bio lud za njom...
Razmisljajuci o sebi i svojim postupcima u ono vreme bola,njenih teskih sati provedenih u beloj neprovetrnoj sobi gledajuci u zid i odbacujuci svaki pokusaj priblizavanja bilo koga.Jedino sto je uvek volela je flert i to je zadovoljilo ego koji je samo radio na osvajanju i sutiranju....Vracala je dobijeni bol.....Kroz misli cula je da Kris prica i trgla se iz sanjarenja...
-Sta si rekao ucinilo mi se da mi zvoni telefon...
-Iskreno ne,ne secam se ponovio je glasnije..
-Uh....kakav udarac po egu ...ovo boli....Uh ala je ovo zabolelo ...glas joj zazvucao kao decji nakasljala se i rekla samo
:ma pusti...
-Podseti me...
-Pusti....rekao je cvrscim glasom koji je u njoj budio uvek pravu zenu....nasmejala se u sebi znajuci da mu to nikada nije rekla...a trebala je da....uh opet sam pocela da sanjarim....Cula je da i dalje nesto govori i ubrzala je korak da ga stigne....
-Podseti me ponovio je treci put...
-Prvi nas razgovor,moja zbunjenost...hm deluje li poznato ili ces me muciti jos malo praveci se da se ne secas....joj ipak mislim da ovo nije bila dobra ideja...ne nisi trebao nikako da progovoris bolje da si se napravio da me ne poznajes,da si prosao pored mene i kraj....
Ne definitivno boli isto kao i onda....ali godine ucine svoje sa jednim delom mozga a onaj drugi koji je uvek bio tu ali sakriven on i dalje boli...
-Da,pozdravi kuci i uzivaj u svemu sto si stekao izbegavajuci arogantne kao sto sam ja...pokusala je da ubrza korak cuvsi ga da progovara...
-Uffffff i ovo boli,zar je ovo neki tvoj SF....
-Ma nee,kakav SF,dakeko od toga ili bilo cega...ovo sam ja,ja prava ja seti se.....sta ti je Kris ne pravi se kao da si ispao iz vremenske masine....
- Pa pojasni onda .....
- Kako jasnije nego sto rekoh,izudarah se emocionalno posteno ,sve do suza,daaa gresila sam -rekla je iziritirano glasnije nego sto je htela ....gresila sam,bila ohola,nepravedna,jesam znam,i mnogo toga jos da....
-I gde sam ja u svemu tome...
-Tu gde si bio uvek....
-Pored tebe....
-Da ako zelis....rekla je sagnute glave koracajuci uporedo sa njim korak po korak,polako su usporavali ...
-Ja zelim....I ti zelis....kroz osmeh je rekao....
Da .....prosaputala je...
-Samo nisam ni ja bezgresan to moras znati rekao je kao da nesto krije...
-U odnosu na mene....cini mi se da jesi....opet se izlecem pomislila je to mi je vecita glupa navika umesto da cutim i slusam.....
-Prema tebi sam svetac...
-Da...kazao je tiho ne zeleci da pocne rasprava poznajuci je od pre kako skace kao osica direktno u oci...
-Grlio bih te i cuvao...
-Zar?
- Vec!
-Da .....izgovorila je secajuci se poznatih rebusa i zagonetki ....
-Ne zelis ...upitao je podigavsi obrvu i izgledajuci tako hot i pozeljno da se osmehnula vragolasto kao nekad...
-Previse ... rekla precutavsi ono sto je trebala otvoreno da jeste..zelim
zelim ....brzo je rekla kao da drzi kapi vode u saci iz koje se netragom gubi....
-Gresices i dalje...
-Ne naravno,ne vidim svrhu javljanja onda...pocela je da prica glasom koji je bio tako zenstven,tako umiljat i nezan...
-Ja sam se tebi javio....rekao je uhvativsi je za prst leve ruke dok je okretala glavu i gledala u tu obrvu koja joj je toliko okretala zeludac osecajuci prve lepririce koji pocinju da prave krugove....
Da isto kao i kada si rekao u 1razgovoru da si muskarac mojih snova... cudno,cudan si rece...
-Paaaa jesam li? Upitao je seretski se smejuci stezuci taj mali prst koji je bio tako promznut od Novembarskog vetra...
-Jesi...
-Odakle znas?
- Osecam...Secam se...kako god..isto je,svodi se na isto...Umirem vec 10godina....postaje mi vec mucno...
-Toliko dugo se znamo?Zar godine lete pored nas..
- Da,celih,bilo je 12 ovog meseca...
-DA zima je bila kada smo usli u vezu....
Razgovor je utihnuo blizili su se gradskoj crkvi i gledajuci u crkveni toranj..Pogledi su se susreli,krv je pocela da struji kroz tela ....Osetio je kako joj prst postaje topliji....Pokusao je da je pomazi ali je brzo izvukla i skupila u pesnicu...
-Dok nisi resio da spasis sebe muka,pametno....i ja bih sigurno...
-Zato sam otisao....Cekaj,da li sam ti rekao da odlazim ...
-Ne znam,nisi mi rekao nikada mogu da naslutim samo da sam te pivredila jako...i da si zbog toga otisao...
- Neee,to nisu moji maniri....Morao sam da kazem.....osim....odjednom je zacutao......pokusavajuci da se seti....Osim ako nisam bio bas,bas bio povtedjen....
-Da bas to...Umem...Znam....
- Zasto bih ti se onda vracao?Dosta je vremena proslo,preboleo sam te..Glas mu je bio grub i dubok..
Jeza proslosti obuzela je oboje iako je on glumio muskarcinu,svest je radila svoje,stigli su dve ulice pred njenu kucu...usporili su korake lagano hodajuci spustila je ruku pored tela cekajuci da je ponovo dodirne ili makar okrzne po ruci...
-Zar?
-Pa mislim,da jesam....Ne,u stvari ne znam pitam...
-Mene? Pitas me za svoje emocije?
Nikada to nisi radio.....
Betonova V se cula iz obliznje kuce,pidigli su poglede prema zvuku secajuci se mirnih veceri uz casu BORDO-a ,svece na stolu i lezanje ispred kamina......Nakasljala se da prekine neprijatnu tisinu koju je zvuk muzike izazvao u njima....
-Ja...Rebus pametnih ljudi koji se igraju i sa ljubavlju...
-Sta je za tebe ljubav upitao je ozbiljno kao da mu od toga zavisi mnogo toga...da li smo je mi imali....?
-Mislim da jesmo....ali..... hmmm cuvali smo u sebi ta tanana osecanja ne zeleci da osetimo da smo povredjeni....I suvise smo bili mocni...suvise...
-Eto ...vratio sam se...Ponizan...Spreman sam da oprostim....Pocnimo ljubav ispocetka....xaxaxaxa... smeh je zvonio kroz pustu ulicu...
- A nismo smeli....Nije kasno...Igrati se i sada...Ali mislim da nije pametno...Jer posle svega ovoga i ovakvih reci igra bi trebala za nas da bude zabranjena....Koci....suvise...
STOOP......Stop....Zabrana...skoro je viknuo...
DA,Suvise je povredjenih....znam...
-Isekla si me...Isekao sam sebe...
Ne zelis me... ne sada primecujem..
Necu te vise cimati...
- Znas,osecas?
-Ja tebe ne...
-Seces? O da....
-Opet si me gurnula..Odbacila...
-Ne,gresis...Ne mogu,boli me...
-Mislis da mene nije bolelo,Da me ne boli jos uvek?
-Zar opet Kris?Zar opet isti razgovori,iste teme,ista bol koja razara....Repriza,povrat kako god previse je bola...previse...
-Ljubav leci bol...
-Prepoznah je....ali i bol....Kada led okuje vec jednom okovano srce bol koji projektuje na druge je uzasan....Nemerljuv,neopisiv obicnom coveku....
-Znam,suvise si povredjena...
-Da..
-Svetis se na drugima izbacujes bol koju si osetila i povredjujes ljude..
-Da,poznajes me ili si me upoznao kada vise nismo bili zajedno...
- Ljubav?
-Hm,moram da se skinem...
-Sta je za tebe ljubav?Okrenuo je brzo temu pitajuci je direktno pikurajuci u oci...Verujes li u ljubav,mislis li da postoji?Reci,sada smo samo prijatelji,dobro bivsi ljubavnici....reci....bar jednom...da cujem i kao prijatelj....
Da verujem,i da postoji..... rekla je kao iz topa... pogled joj je bio zakovan za putic kuda su isli....oci su pocele da suze ....nos nesnosno da pece u korenu,plac je bio na pomolu ...trepnuti nije smela..
-Da li moze da ti se desi....Da li zelis....ozbiljno pitanje zahtevalo je ozbiljan odgovor....
-Da zelim...jako...zelim gledajuci ga duboko u oci rekla je sigurnim onim gladom od nekada....glasom sigurne osobe koja zna sta zeli....
Stali su ispred njene kuce...gledali se jedno vreme svako u svojim mislima a opet tako blizu jedno drugome,opet tako blizu samo jednom ppkretu koji bi ih spojio ....koji bi pokazao svu strast..sve godine zelje i izgubljenih noci...dodira....jedne izgubljene ljubavi....jednog izgubljenog zivota....
-Moram da idem mali.....
To mali upalilo je signalne lampice u glavama oboje,samo su se cutke pigledali....
Znam rekao si......Kris ...ne nista... Da li si kada mazio sliku.....pitala je...
-Da......gledao sam je da .....
-Znaci nisi.. Osecam te....toplinu....
-Taj sam ...... vec uzbudjeno je rekao....
-Da jesi,jedan.. .jedini....
-Ljubis me?
-Ljubim te....
-Zelis?
-Previse...da...
-Moguce?
-Izuzetno!
-Odoh,ljubim te.....
-Da ljub.....glas se razlegao kroz ulicu....
Culi su se njegovi koraci kako odlaze niz ulicu.Senke su igrale svoj ples.....jedno secanje.....jedna propala ljubav.....suze su lile niz zajapurene obraze.Utrcala je u kucu lupivsi vratima,okrenuvsi se naslonila se i zatvorila oci uz duboki uzdah....
-Ostin ti si cuo se glas iz sobe,da ja sam rekla je besno brisuci suze....
-Jesi popio lekove Istok?