Neko je osudjen na zivot u samoci... Slucajno sam pogledala u chet da vidim javljas li se i kakva su pitanja koja pustas pa mi he doslo prvo da vristim od muke onda da se na sav glas smejem,neko ko sebe predstavlja kao osobu iz necijeg sna ne bi smeo sebi da dozvoli ovolike propuste..no vidim da je greska ipak samo moja te cu se ja ipak povuci bez daljeg objasnjavanja jer dosta mi je vec receno sa recima nisam ja takav,ne,Ti si mnogo gori to sam uvidela na zalost a i osetila sto ne bih smela nikako od Tebe koji si uvek dobijao ako nista drugo savet.Dobijao bi i drugo,sreca pa nisi pristao jer budala kao ja na sve je spremna,ali opet HVALA pa me na vreme upozori da ljudi nose maske i da nije svaka ma ska od "krpe"neke su i od lica. Neko je navikao na bol i samocu,neko se navikava,a neko je naucio u zivotu samo da nanosi bol,ok svi smo razliciti.. Svako dobro ... Posle ovih reci u danu kada sam napadnuta sa vise strana a sve od ljudi od kojih nisam ocekivala. ni da me popreko pogledaju jer nemaju zbog cega lavina nezadovoljstva tudjih zivota je p ala pravo meni na glavu. Osobe koje cine moje takozvano blize okruzenje, jer najblizi su mi i jedini koje cu pustiti u zivot.Dan kao i mnogi drugi ocekivan kao i svi u zadnjih desetvdvanaest giduba sa recenicom "i Ti jis prodji"nikada mi nije bilo jasno zbog cega ne niko blize meni ne shvata na pravi nacin.Zvek su osibe koje su mi bile dalje znale da ne procitaju i dinesu szd o mom zivotu d9k ljudi najblizi meni su me gledali kao osobu koja se predahe ili nije divoljno jaka stil...Isto to se desilo u jednoj zuvnijoj raspravi sa mojom krvi,mojim zivotom,mojim naslednikom osobom za koju sam mislila da ce.mi zibot uveseliti....Hm..da,zalosno negde nisam uspela,podbacila sam jako u vaspitavanju svoje dece jer da nisam sin bi mi bio ziv..zaoosno pruznanje u osvit mom 60 rodjendsnu.Kolika brojka trebala bi da bude neviji uspeh,beciji pun rad,okret unazad sa punom dusom a ne pocetak tek zapocetog zivota. Citam napisane redove,jeza bespomocnosti i straha nad onim "nista"u zivitu trese me.Sve iovako bolno i nezavrseno sve u jeku ozdravljenja i borbom za bolje sutra da li je ovo danas realno u odnosu na sutra ili sutra nije realno u odnosu na danas konfuzija misli je tek krenula u sunovrat moje licnosti Neko uspeva da se izvuce obicnim jacim glasim dok samnom nije slucaj ni sa svom sbagom bolne l8cnisti i zdravlja koje nemam. Detinjstvo. Budi se dan nad obroncima.u kojima nam je bila kucica u cvecu,jzcerak od svojih 25kvm koje je deda sazidao za njega i bKu i njihove dane koje ce provedti sami.Ta samoca je nesto sto nas je sve pratila kao genetsko nasledstvo od kiga su bezale i mnogo jace licnosti od nene.Samica 4zida,zvuka tisine kija he tiho jecala svoju sonatu u njihivim usima besno pogledavajuci sve nas mladje, sve one koji cemo biti njene sluge. Da,sluge,mozda imam cudan nacin na koji se secam i neje bolne slike kije su ostale u secanju vise bego drugi ljudi ali da,imam slike,trenutke ....i posecivale su me onda.dok nisam ni sanjalA kako sutra izgleda... Kao dete sam volela da pijem mleko iz kantice u kojoj smo ga baka i ha obicno donodile iz sela dok sam radisno i bezbrizno skajutala oko nje po utabanom putu obozavajuci svaki ksmen u bliuini kucice.Dorucak nije bio obilat ali je bio tacan i suguran u nesigurnim vremenima mog odrastanja. Osvanulo jutro,izlazak pred kucu jer dvoruste nismo imali je sigurno neko predskazanje neke moje budzcnosti ali tada je sve to bila imaginacija o kojoj niko nije ni razmisljao.Sedenje po ceo dan ispred,igranje sa zamisljenim prijateljima,po neki prolaznik koji razmeni po par reci sa jos drzecom bakom sva su desavanja Dedin dopazak iz grada i poseta ponekog rodjaka koji verovatno i trazio neko iznenadjenje u zivotu,inace ne bi prolazio ni dolazio u pustos nase svakodnevnice.Zalosni osmesi i ozbiljni pogledi rodjaka nisu u meni budili vecu radoznalost osim uobicajene decje radoznalosti radosti sto nismo sami.Neki uobicajeni koraci i decje radovanje nekom razlicitom danu koji ce se desiti u nasoj kucici cu nama u letnjim tako dugim danima koja su delovala mnogo zloslutnije gledajuci ih danas. Teske noci pretvarala su se u jutra,jutra u podneva ,podnevno odmaranje u samotne veceri koje su se utrkivale prema noci koja je dolazila brze nego sto sam htela kao dete.Veceri u kojima nije bilo ni smeha ni zdravih dijaloga izmedju bake i dede ili mozda mene kao 3clana samotne druzine koja je naseljavala kucicu iz bajke. ....... Dok je deda noci provodio u krevetu sa pistoljem braneci nas od tajnog nevidljivog neprijatelja. Radio koji je narusavao tisinu malog prostora uredjene kucice za 2coveka mozda he bio osvit mog zivota,ali tada nisam ni mislila da je to nesto sto mi se smesi u buducim danima... Veceri, u kojima se jedino cetvrtak razlikovao od ostalih dana,koje su bile krAtki opusi dnevnog desavanja spustao je svoju senku nad desavanja.Noci koje dolaze donosile su posebnu boju samoce.Desavanja pored deteta imala su Neka desavanja koja su imala kobni uticaj na moj zivot su bila prekretnica u mom zivotu.Svaka ispricana prica je imala veliki udar na moju i tako osetljivu psihu.Bolesna ovisnost za majcinim drustvom nisacim nije poboljsavala situacoju koja se nije menjala ni njenim dolaskom.Njen dolazak je bio rezervisan i dalje za njene sinove kojima je i dalje bila pozrtvovana majka bez mane.Svojim prisustvom castila je mene samo u casovima njenog poroka tj pusenja cigarete koje je trajalo oko 7min po cigari.Valjda sam trebala i za to vreme da budem sretna,ali srce u mojim grudima,moja decja zelja,emocije i decja razdraganost nisu bile zadovoljene pustim kratkotrajnim povremenim boravkom pored mene.