neke sitnice
Ja sam osoba koja koja gleda sitnice, trazeci u malim za vecinu nevaznih sitnica srz golemosti.Da,paradoks svojstven meni i nekolicini cudnih,uvrnutih ljudi.Sitnice na koje masa ne obraca paznju,kao sto je pogled u daljinu uz svojstvenu odrecnu rec necu ili nemam .
Koliko god mi prikazivali slike od kojih se ljudi plase u stvarnosti uopste nije tako,jedna ovakva crno bela suma uopste nije taiva kada smo u sretnom mood-u
OVAKO?
Da li ce ljudi pokusati da Vam daju
Srce?
Dusu?
Ljubav?
Sebe?
Ne naravno,gledace sto duze da Vas drze u neizvesnosti da osetite strah jer onda cete poceti da ih velicate.U njihovom zlu,odrazu nemoci, ustvari odrazava se u stvari sva njihova slabost,jer ako bi bili dobri sta bi dobili?Hm...dobili bi puno ali toga nisu svesni u svom devijantnom strahu od svega sto je dobro.
Ako i pocnemo da kruzimo izmedju dobra i zla pokusavajuci da odvagamo sta je po nas booje opet ce izbor pasti na zlo.
Jednom recju izbor zla nije veliko mucenje,ono je nuzno zlo koje nam je nametnuto kao opcija za izbor:"preziveti".
Ne,sigurno da nije tako ali sudeci po tudjim odgovorima ipak dolazimo do zakljucka da jeste,a zasto?
Odgovor je jako prost i jednostavan
Neki ljudi u strahu od sebe samih
jednostavno pribegavaju odredjenim stvarima u koje su usemljeni,tj dobro se snalaze u njima i nece da isprobaju mogucnost novog i neisprobanog.
Nekako je tako jednostavnije i bezbolno,znaju da sigurno nece biti iznenadjenja.
Lenjost organizma prvenstveno mozga da se upusti u dublja razmisljanja uvek je laksa od ideje da tumaramo po neispitanim delovima,ne bitno cega....ipak provereno je provereno i zasto proveravati i lutati,zar ne
?
ILI
OVAKO MOZDA
