ⅈ𝕫 ꪜꪶꪖડ𝕥ⅈ𝕥ⅈꫝ 𝕣ꪊ𝕜ꪊ 𝕛ꫀ ⅈડρꪊડ𝕥ⅈꪮ ꪀ𝕛ꪊ, 𝕫ꫀꪀꪊ 𝕜ꪮ𝕛ꪊ 𝕛ꫀ 𝕥ꪖ𝕜ꪮ ᦔꪊᧁꪮ 𝕥𝕣ꪖ𝕫ⅈꪮ, ડꪖꪜ𝕣ડꫀꪀડ𝕥ꪜꪮ ડꪖꪑꪮ ꪀ𝕛ꫀꪑꪊ ꪀꪖꪑꫀꪀ𝕛ꫀꪀꪮ. ડꪜꪮ𝕛ꪮꪑ 𝕜𝕣ⅈꪜⅈᥴꪮꪑ 𝕛ꫀ ꪮડ𝕥ꪖꪜⅈꪮ ᦔꪮ𝕛ꪖꪑ 𝕜ꪊ𝕜ꪖꪜⅈᥴꫀ ᥇ꪮ𝕛ꪖ𝕫ꪶ𝕛ⅈꪜꪮᧁ ᦔꫀᥴꪖ𝕜ꪖ. ρ𝕣ꫀꪜꪖ𝕣ⅈꪜડⅈ ડꪊᦔ᥇ⅈꪀꪊ, ρ𝕣ꫀꪜꪖ𝕣ⅈꪮ 𝕛ꫀ ડꫀ᥇ꫀ! ꫝꪖꪀꪖꫝ𝟛
Prica jednog zavodnika..
Sreo sam je sinoć. Kaput ispod kolena, ravna kosa i kišobran u ruci. Koračala je tako samouvereno. Tako bezbrižno, kao da je poslednja osoba na svetu. Godine joj ništa ne mogu. Vreme prolazi, ona ista ostaje. Uhvatio sam joj osmeh dok je sa prodavacem novinama razmenjivala par neobaveznih rečenica. Grupu "mangupa" koji su se okretali za njom kada je kraj gradske fontane prolazila. Smeh kada je sa nekim preko telefona pričala. Pratio sam je, moram priznati. Kao detektiv na tajnom zadatku za njom išao. Nedostaje ta ludica ali ćutim. Ne smem da priznam ni svetu ni sebi. Ostala je uvek sebi dosledna. Žena koja je uvek imala svoje ja. Iza svojih reči uvek stajala, svoje stavove zbog drugih nikada menjala nije. Prototip žene kakvu danas želim. Ista ona koju nekad nisam znao da čuvam. Nisam hteo. Bilo me je briga. Mislio sam, mladost, ludost, proći će kao i sve ostalo. Nedelju, dve dana i neku novu ću za ruku da šetam, lagajući da volim. Da je ona ono o čemu sam sanjao. Moj deč...