Sreo sam je sinoΔ. Kaput ispod kolena, ravna kosa i kiΕ‘obran u ruci. KoraΔala je tako samouvereno. Tako bezbriΕΎno, kao da je poslednja osoba na svetu. Godine joj niΕ‘ta ne mogu. Vreme prolazi, ona ista ostaje. Uhvatio sam joj osmeh dok je sa prodavacem novinama razmenjivala par neobaveznih reΔenica. Grupu "mangupa" koji su se okretali za njom kada je kraj gradske fontane prolazila. Smeh kada je sa nekim preko telefona priΔala. Pratio sam je, moram priznati. Kao detektiv na tajnom zadatku za njom iΕ‘ao. Nedostaje ta ludica ali Δutim. Ne smem da priznam ni svetu ni sebi. Ostala je uvek sebi dosledna. Ε½ena koja je uvek imala svoje ja. Iza svojih reΔi uvek stajala, svoje stavove zbog drugih nikada menjala nije. Prototip ΕΎene kakvu danas ΕΎelim. Ista ona koju nekad nisam znao da Δuvam. Nisam hteo. Bilo me je briga. Mislio sam, mladost, ludost, proΔi Δe kao i sve ostalo. Nedelju, dve dana i neku novu Δu za ruku da Ε‘etam, lagajuΔi da volim. Da je ona ono o Δemu sam sanjao. Moj deΔ...