Tamna strana meseca je moja svetlija polovina.Na toj strani nema skrivenih istina.Uvek im je smetao moj sjaj pa su me gasili.Zato i volim mrak,mesec,noc,skrivene sene koje igraju po zidovima..Mesec i dalje sija,nisu uspeli da ga ugase kao ni mene...Mesec sija belom hladnom svetloscu,bas kao i ja...hladan je i pust...isto kao i ja,cak i moje lice ima oblik punog meseca...Slicnosti je puno i to ne bih ni znala da mi jedna zena neke davne 90 i neke nije rekla:"Ti si mesecevo dete""-"kako"pitala sam?","rodjena si na Mesecevoj strani u godini Meseca" kratko je odgovorila.Nikada vise je nisam videla,a toliko sam zelela..Dala mi je nekoliko veza koje su me uverile da stvarno postoji neka tajna veza izmedju Meseca i mene.. izmedju tamnih uvala i srebrnih brezuljaka koje vidimo kada gledamo u obrise na nebu...Moja opcinjenost Mesecom nije pusto ljubljenje srebrnjaka koji carobno presijavaju...Mnogo je cvrsca veza,mnogo jaca,gotovo neraskidiva nekada.Rekoh vec Mesec je pusto i hladno srebrno mesto...Ta njegova hladnoca je moje toplije mesto.Strana koja me nikada nije izdala.Crna i srebrna polovina Meseca cine moju celinu,ili sto bi se reklo moje celo.Tu nisam slomljena,povredjena,tu sam svoja... H.S

Popular posts from this blog