Ona nikada nije trazila nemoguce...Jednostavno,zelela je da voli i bude voljena...Samo malo paznje...Ruke sirom otvorene u koje bi pobegla onda kada bi joj bilo tesko...Dovoljno cvrst zagrljaj da se oseti sigurnom...Poneku rec utehe da zna da ima nekog...da ce sivi dani proci...Da ce imati sa kim da podeli sve te sitnice koje zivot cine...Bila je tvrdoglava...jako... Cak i previse...Mala svadjalica...U moru njoj slicnih naprosto je strcala...Toliko komplikovana...da ponekad ni samu sebe nije razumela...Ali je imala dusu veliku kao more i ljubavi u njoj dovoljne za citav svet...I znala je da voli...Ponekad sebicno i bezobrazno...ponekad nezno i pitomo...A danas...Danas je ponovo hladna...nepoverljiva i prazna...Bleda senka onoga sto je nekada bila...Danas se ne smeje, niti pati...A to je najgore...Zatvorena u sebe samo cuti...Kaze da je ne boli...A telo joj drhti od proklete hladnoce i ravnodusnosti...Od previse nedostajanja, suvise lazi i praznih obecanja...Danas je nista...A bila je nesto...nekom...negde.
H.S
Znam da mene nije lako voleti. Ja sam hronicni .,filozof... Preterujem više nego što bih trebao ... s vremena na vreme, nekad ipak bih trebao biti pomalo nesiguran. Ali ako sam zaljubljen u sebe i tebe, mogu ti od srca obećati da ćeš biti voljen s toliko strasti i intenziteta da ćeš zaboraviti kakav je osećaj bio pre mene biti sa nekim.. Uvek ćete biti zbrinuti i uvek ćete imati nekoga u svom cosku tajni... Možda nisam najbolji u tome...ali zato što me svi vole i ja volim da mislim da sam prilično dobar u ljubavi u davanju i naravno uzimanju... H.S