Niko nije usamljeniji od onog ko izgubi sebe. Uvek pomalo odlomljeno od čoveka; kada veruje i bude prevaren, kada voli i bude ostavljen, kada želi a želja samo u mašti ostane i onda kada čoveku režu krila nade, pa ostane na zemlji, sam od sebe.Nije usamljenost samo u tome, nego u osjećanjima, koja smo negovali pa nestanu, potonu duboko u čoveka.Svako ima svoju usamljenost, o kojoj ne govori, jer da jeste, ne bi u svojoj samoći bio sam.Ima izgubljenosti koje su dobre, ako čovek na kraju pronađe novog sebe. H.S

Popular posts from this blog